TIMSS КУРИКУЛУМ

Модел TIMSS курикулума подразумева три аспекта: предвиђени курикулум (intended curriculum), примењени курикулум (implemented curriculum) и постигнути курикулум (аттаинед цуррицулум). У оваквој подели курикулума може се говорити заправо о једном курикулуму са специфичним својствима на три различита нивоа, конципираном на принципу вертикалног стратификовања. У складу са овим моделом курикулума, у оквиру TIMSS истраживања предвиђа се и реализује тест постигнућа из области математике и природних наука. Такође, примењују се и упитници за националног координатора истраживања, за директоре школа, наставнике математике и природних наука и ученике, који обезбеђују широк спектар информација о сва три нивоа курикулума. У упитницима постоје питања која се непосредно односе на структуру и садржаје предвиђеног курикулума за математику и природне науке, едукацију, искуства и ставове наставника, непосредну реализацију садржаја математике и природних наука, коришћене наставне методе, организацију наставе у учионици и искуства и ставове ученика. На тај начин се долази до утемељења ова три аспекта, односно нивоа курикулума. Овде се мора нагласити да није оправдано поистоветити појам ''курикулум'' са појмом ''наставни план и програм'', с обзиром на чињеницу да се под курикулумом подразумева шири спектар различитих садржаја и активности које превазилазе оквир наставног програма и наставе.

 
ДОМЕНИ САДРЖАЈА И КОГНИТИВНИ ДОМЕНИ 
Саставни део концепције TIMSS истраживања у теоријском и методолошком смислу представља прецизну разраду структуре, дефинисање, објашњење и појмовно разграничење домена садржаја и когнитивних домена у области математике и природних наука. У давању одговора на питања у вези са нивоом и природом постигнућа ученика полази се од концепције и организације когнитивних домена и домена садржаја, као и димензија у оквиру ових домена, који чине основну структуру испитивања постигнућа ученика четвртог и осмог разреда и који представљају темељ концепције TIMSS истраживања.
У области математике, као и у области природних наука, когнитивни домени организовани су и дефинисани у поретку који подразумева пораст нивоа комплексности сваког следећег у низу дефинисаног домена. Тако, на пример, у оквиру природних наука пораст комплексности домена креће се од знања чињеница, као почетног нивоа, преко разумевања појмова, па до анализе и резоновања, као најкомплекснијег домена у оквиру природних наука. Ако су код ученика развијене когнитивне способности и вештине карактеристичне за један од два комплекснија когнитивна домена, подразумева се да су развијене и способности карактеристичне за нижи по комплексности когнитивни домен. На сличан начин организоване су и димензије у оквиру когнитивних домена, које представљају одређене когнитивне способности и вештине карактеристичне за припадајући домен. На пример, у оквиру математичког когнитивног домена именованог као коришћење појмова, способности формулисање и уочавање разлика дефинишу се на тај начин да су оне по својој структури комплексније у односу на способности класификовања и представљања, које им у развојном смислу претходе. Уочљиво је да су когнитивни домени и димензије у оквиру њих организовани у вертикално-кумулативном поретку. За разлику од когнитивних домена, домени садржаја математике и природних наука организовани су у хоризонтално-линеарном поретку, који подразумева равномеран обухват свих предвиђених садржаја који чине основу испитивања нивоа постигнућа ученика у области математике и природних наука.
Као домени садржаја, у области математике дефинисани су (1) број, (2) алгебра, (3) мерење, (4) геометрија и (5) подаци, а као когнитивни домени (1) знање чињеница , (2) примена знања и (3) резоновање. У области природних наука заступљено је испитивање постигнућа у области биологије, хемије, физике и географије, а као домени садржаја дефинисани су сами наставни предмети, и то (1) наука о животу (биологија), (2) хемија, (3) физика, (4) наука о земљи (географија) и (5) наука о животној средини (екологија), док су као когнитивни домени дефинисани (1) знање чињеница, (2) примена знања и (3) резоновање.
Математички когнитивни домен именован као знање чињеница односи се на скуп способности и вештина које омогућавају поседовање одређених математичких знања, полазећи од чињенице да лакоћа у коришћењу математике или резоновању у оквиру одређених математичких ситуација зависи примарно од математичког знања. У оквиру овог математичког домена утврђују се способности и вештине које су неопходне за поседовање и функционалну употребу математичког чињеничног знања и знања поступака, и то: присећање, препознавање, из рачунавање, извођење прорачуна, мерење и класификација/ређање. Когнитивни домен именован као примена знања односи се на утврђивање способности и вештина које омогућавају ученицима да остваре везу између елемената знања, да ти елементи не би остали међусобно изоловани. Полазиште за њихово дефинисање представља интенција да се математика у школи подучава на тај начин да се код ученика развију различите могућности њене примене и, у том смислу, примена математике у решавању проблемских математичких ситуација представља један од примарних начина ефикасног коришћења математичког знања. Према TIMSS теоријској основи дефинисања домена, решавање проблема треба да представља централни циљ, а често и средство подучавања математике у школи. Основне способности и вештине које се дефинишу у оквиру овог домена су: селектовање, представљање, моделовање, примена и решавање рутинских проблема (последња димензија је у оквиру TIMSS 2003 циклуса представљала посебан математички когнитивни домен). Когнитивни домен резоновање укључује постојање капацитета за логичко и систематично мишљење. Он укључује интуитивно и индуктивно резоновање засновано на обрасцима и правилима која се користе да би се стигло до решења нерутинских проблема, односно оних проблема са чијом природом ученици вероватно нису упознати. У оквиру њега дефинишу се следеће когнитивне способности и вештине: анализирање, генерализација, синтетизовање/интегрисање, оправдавање решења објашњењима и решавање нерутинских проблема.
Когнитивни домен у оквиру наука именован као знање чињеница односи се на сазнајну базу ученика о релевантним научним чињеницама, информацијама, средствима и поступцима. Основне способности и вештине ученика у оквиру овог домена одређене су као присећање/препознавање, дефинисање, описивање примерима и употреба средстава и поступака. Когнитивни домен именован као примена знања, сачињавају когнитивне способности и вештине ученика које се односе на примену знања и разумевање у непосредним ситуацијама. У овој области дефинисане су следеће когнитивне способности и вештине: упоређивање/противстављање/класификација, коришћење модела, повезивање, интерпретација информација, проналажење решења и објашњавање . Когнитивни домен именован као резоновање подразумева когнитивне способности и вештине које се збивају у процесима у вези са решавањем проблема и научним резоновањем, које се очекују од ученика да буду демонстриране у комплекснијим задацима који се односе на природне науке. У таквим задацима од ученика се захтева анализа и интерпретација проблема, интегрисање и синтеза одређеног броја чинилаца или референтних појмова из математике и природних наука, претпостављање и предвиђање, осмишљавање истраживања и њихових поступака, анализа и интерпретација података, извлачење закључака, генерализација, вредновање и повезивање решења проблема и њиховог објашњења. Когнитивне способности и вештине дефинисане у оквиру овог когнитивног домена представљене су редоследом следећих група: анализа/решавање проблема, интегрисање/синтетисање, претпостављање/предвиђање, осмишљавање/планирање, извођење закључака, генерализација, вредновање и оправдавање решења објашњењима. Поред тога, у оквиру процењивања способности и вештина у области науке, посебну област представља научно испитивање, које се не истражује као посебни когнитивни домен у оквиру наука, већ испитиване способности и вештине припадају другим когнитивним доменима, и то: формулисање питања и хипотеза, осмишљавање истраживања, приказивање података, анализа и интерпретација података и извођење закључака и развијање објашњења.

 
ИНСТРУМЕНТИ ИСТРАЖИВАЊА

Концепцијом истраживања предвиђено је да се у земљама-учесницама изведу испитивања знања ученика помоћу тестова, а остали подаци прикупе помоћу упитника за ученике, предметне наставнике и директоре школа и да се у ове сврхе употребе методолошки уједначени инструменти у свим земљама. Инструменти су конструисани на основу претходног прикупљања предлога и постизања консензуса међународних експерата за образовање, математику, природне науке и мерење.
У тесту постигнућа заступљени су задаци вишеструког избора и задаци са конструкцијом одговора (задаци отвореног типа), и ову категорију сачињава ју задаци са сложенијим одговором и задаци са кратким одговором. У односу на комлексност задатка, они се оцењују са 1 и 0, односно са 2, 1 и 0 поена. У TIMSS статистичким процедурама узима се у обзир и чињеница да одређени делови теста, обично завршни делови теста или они који су њима близу, не буду испуњени од стране одређеног броја ученика, вероватно из разлога недовољног времена или замора који је наступио када су дошли на ред ти делови теста постигнућа.
Основна улога упитника о контекстуалним условима састоји се у прикупљању обиља информација неопходних за дубље и потпуније разумевање резултата постигнућа ученика у области математике и природних наука. Упитницима се прикупља ју информације у следећим контекстуалним областима: (1) курикулум, (2) школе, (3) наставници и њихова едукација, (4) карактеристике активности у учионици и (5) ученици. Посебно се ставља нагласак на циљеве образовно-васпитног система и на начине како је тај систем организован за постизање и одржавање тих циљева, на образовно-васпитне ресурсе и начине како су школе организоване за унапређење наставе и учења, на карактеристике наставе и на начине на које се посвећује пажња образовању наставника, на наставне теме које чине садржај наставе и садржај активности који се одвија у учионици, породичне услове ученика и потпору коју имају с те стране, као и на њихове ставове које имају о школи, настави и учењу.
Студија TIMSS има вишеструки значај с обзиром на чињеницу да омогућава сагледавање сложеног односа између постигнућа ученика и контекста курикулума, школских и породичних услова, у односу на ставове ученика. Такође, од значаја је и поређење постигнућа између појединих земаља, као и праћење промена у постигнућу популације ученика одређене земље која је била учесник у више циклуса истраживања. Резултати истраживања TIMSS могу непосредно допринети унапређењу садржаја наставних програма математике и предмета природних наука, у циљу повећања ефикасности основношколске наставе . У томе се састоји и једна од најзначајнијих улога реализације овог истраживања, које по свему поприма размере светског пројекта у области истраживања постигнућа ученика.

Др Радован Антонијевић