ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА: НОВЕ УЛОГЕ НАСТАВНИКА, УЧЕНИКА И РОДИТЕЉА

XVII НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА »ПЕДАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА И ШКОЛСКА ПРАКСА« 

»ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ОБРАЗОВАЊА: НОВЕ УЛОГЕ НАСТАВНИКА, УЧЕНИКА И РОДИТЕЉА«

Организатор:

Институт за педагошка истраживања из Београда и Учитељски факултет Универзитета у Београду

Датум и место одржавања:

17. октобар 2014. године, Београд

Председник програмског одбора:

др Емилија Лазаревић

Секретари:

мр Дејан Станковић


Институт за педагошка истраживања из Београда и Учитељски факултет, Универзитета у Београду 17. октобра 2014. године организовалу су XVII научну конференцију »Педагошка истраживања и школска пракса« Изазови савременог образовања: нове улоге наставника, ученика и родитеља.

Образовни системи широм света налазе се пред бројним изазовима које пред њих постављају савремена друштвено-економска кретања и научнотехнолошки развој. То превасходно захтева редефинисање постојећих вредности и улога које у васпитно-образовном процесу имају наставници, ученици и родитељи. С обзиром на то да је образовање динамичан и континуиран процес, од његових кључних актера се очекује да буду отворени за иновације, имају свест о важности целоживотног образовања и да буду активно укључени у живот и рад школе.

Конципирање нових улога наставника, ученика и родитеља представља основу за обезбеђивање квалитетног образовања за све. Конференција је организована са циљем да се укаже на потребу преиспитивања постојећих улога свих учесника у васпитно-образовном процесу и укаже на значај прихватања нових улога и развијања одговарајућих професионалних компетенција у друштву знања.

Садржај конференције је био организован у оквиру пет тематских целина:

  1. Професионалне компетенције наставника и васпитача
  2. Савремени приступи у раду са ученицима
  3. Нове улоге ученика у образовању
  4. Нове улоге родитеља у образовању
  5. Нове улоге лидера у образовању

Скуп су поздравили: председник Програмског одбора, др Емилија Лазаревић; помоћник министра, мр Љубиша Антонијевић (Министарство просвете, науке и технолошког развоја); директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, проф. др Зоран Аврамовић; в.д. директора Института за педагошка истраживања, др Николета Гутвајн; продекан за науку Учитељског факултета у Београду, проф. др Биљана Требјешанин.

На конференцији су представљена четири уводна и 42 редовна саопштења. Од укупно 56 аутора са саопштењима 13 аутора је било из иностранства – из Хрватске, Словеније, Македоније, Румуније и Швајцарске.

Закључци конференције

На основу представених саопштења и дискусија које су вођене међу учесницима конференције може се закључити да су улоге и изазови са којима се суочавају наставници, ученици и родитељи у савременом образовању комплексне и вишедимензионалне.

Разматрањем проблема компетенција наставника дошло се до закључка да нова парадигма у домену професионалног развоја наставника подразумева континуирано преиспитивање и проверу вредности и могућности другачијег креирања окружења у васпитнообразовном процесу, ревидирање професионалних и личних теорија с циљем да се критички и рефлексивно преиспитују сопствене вредности, уверења и свакодневна пракса. У складу са тим, један од закључака је да би запослени у образовању требало да преузимају улоге креатора, евалуатора и иницијатора педагошке паксе.  

У саопштењима је истакнут значај уважавања и разумевања ученичке перспективе и значења који они приписују школи и учењу, као и тога како они опажају себе у процесу образовања. Налази испитивања епистемолошких уверења студената са хуманистичких факултета показују да студенти верују да квалитетно знање захтева улагање великог личног напора и рада, али и да се они релативно тешко „носе“ са неизвесношћу и вишесмисленошћу знања. Када је реч о аспектима процеса учења, истакнуто је да треба поштовати различите стратегије учења које подстичу ученика на активност (разумевање, саморегулацију, свесност и самосталност ученика) и доводи до промена у схватању учења, препознавању сопствених циљева и новим исходима у учењу.

Улога родитеља у образовању сагледана је са аспекта партнерства између породице и школе на основу чега је закључено да је за њену успешну реалузацију значајно остварити добру комуникацију и интеракцију, препознати различите моделе сарадње, имајући у виду, превасходно, искуства самих родитеља за сарадњу. Такође је указано и на неопходност образовања родитеља како би могли успешније да учествују у образовању сопствене деце и помогну им да остваре бољи успех у школи. У том смислу, истакнута је улога школе да уз помоћ Савета родитеља предузме основне кораке како би овај циљ био остварен: да осмисли и организује различите облике едукације родитеља уз помоћ стручњака из научних институција и стручних организација.

Указано је и да се све већи захтеви постављају пред лидере васпитно-образовних институција, и истакнуто је да у Србији не постоји облик професионалне припреме у оквиру образовног система за директоре, као ни адекватни програми професионалног развоја.  Као један од највећих проблема у овој области наводи се селекција директора јер се у највећем броју случајева као критеријум примењује политичка подобност кандидата. С друге стране, као најважнија компонента лидерства у образовању издвојена је етика која треба да повеже све кључне компетенције потребне за функцију лидера. Поред тога, истакнут је значај етике у свим доменима образовања.

Општи закључак конференције је да је потребно даље преиспитивање постојећих улога свих учесника у васпитно-образовном процесу и осмишљавање и прихватање нових улога у циљу унапређења квалитета образовног система и остваривања резултата које захтева савремено друштво знања.

 

Програм конференције

Књига резимeа

Плакат