Верска настава и грађанско васпитање у Србији

 Bерска настава и грађанско васпитање у школама у Србији 
  
Снежана Јоксимовић
Издавач: Институт за педагошка истраживања, Београд 
Година издавања: 2003. 
Цена: -
            


Увођење верске наставе и грађанског васпитања у школе у Ср­бији представља значајну новину како због садржаја ових пред­мета тако и због њиховог статуса. Иако је законска ре­гу­ла­тива допуштала могућност изборних предмета и раније, у на­шој донедавној школској пракси ова могућност је мало ко­ришћена. Поред стручне аргументације о значају изборних пред­мета и истраживачких налаза о заинтересованости уче­ни­ка за изборне предмете, непосредни подстицај за оства­ри­ва­ње ове могућности у основним и средњим школама у Ср­би­ји дошао је са залагањима за увођење верске наставе. О уво­ђењу верске наставе у наше школе вођене су многе рас­пра­ве последњих десетак година, у којима су се чула оп­ре­ч­на мишљења и међусобно супротстављени аргументи. По­ред ра­справе о томе да ли је верској настави уопште место у шко­ли, покретана су и питања циљева и садржаја овог пред­ме­та, његовог статуса (факултативни, обавезни, избор­ни), као и наставног кадра који би реализовао верску наставу у школи.

Осим општих расправа, ставови према увођењу верске на­ставе у школе прибављани су путем испитивања јавног мње­ња и мишљења појединих циљних група (родитеља, нас­тавника, ученика, студената), непосредније заинтересо­ва­них и укључених у школски живот. Подаци истраживања по­ка­зују да је, у целини гледано, идеја о верској настави по­др­жа­на, али најчешће само за оне који то желе, што значи да не би требало да буде обавезан предмет. Ако се постојање из­бор­них предмета схвати као један од показатеља демо­кра­ти­за­ције образовања, онда се може рећи да је демократизацији на­шег школског система посредно допринела одлука о уво­ђе­њу верске наставе у школе као предмета који није оба­ве­зан за све ученике. Идеја о томе шта би био алтернативни из­бор сазревала је поступно (било је речи о етици, моралном вас­питању, васпитању за демократију) да би се на крају ис­крис­талисала као могућност да се бира између верске нас­та­ве и грађанског васпитања.

У јесен 2001. године верска настава и грађанско вас­пи­та­ње уводе се као факултативни предмети у први разред ос­новне и први разред средње школе, што практично значи да­ уче­ници могу да похађају наставу оба предмета, да изаберу јед­ну од две понуђене могућности или ниједну. Родитељи и уче­ници сусрећу се са могућношћу избора између два школ­с­ка предмета од којих је један постојао пре педесет година, а други се први пут јавља у школама у Србији. Следеће школ­ске године (2002/2003) верска настава и грађанско васпитање до­бијају статус изборних предмета на оба нивоа школовања, што подразумева обавезан избор и обавезно похађање једног од ова два предмета. За генерацију ученика, који су 2001. го­ди­не започели факултативно похађање ових предмета, они и да­ље остају факултативни.

Током прве половине 2002. године, у организацији Ми­нистарства просвете и спорта Републике Србије спроведена је евалуација факултативне наставе грађанског васпитања, док о ефектима верске наставе није било емпиријских ис­тра­жи­вања ширих размера. Такође, није било испитивања реа­ли­зације верске наставе и грађанског васпитања као оба­вез­них изборних предмета. Поставља се питање остварености ци­љева ових предмета, а пошто је реч о изборним пред­ме­ти­ма, потребно је утврдити у којој мери су испуњена оче­ки­ва­ња родитеља и ученика од наставе предмета који су иза­б­ра­ли. Праћење и евалуација наставе и њених ефеката од по­себ­ног је значаја када се врше одређене измене и уводе новине у шко­ле, како би се благовремено уочиле тешкоће, евентуалне сла­бости, као и добре стране унетих новина. Ово тим пре што реформа образовања предвиђа увођење већег броја из­бо­рних предмета и тема, што покреће важна питања у вези са њиховим циљевима и исходима, садржајем, обимом и на­чи­ном реализације.

У намери да се оствари увид у начин реализације и ефек­те верске наставе и грађанског васпитања у школама у Ср­бији, Институт за педагошка истраживања из Београда спр­овео је испитивање у сарадњи са Центром за емпиријска ис­траживања религије из Новог Сада. Испитивањем су обу­х­ва­ћени родитељи ученика првог разреда основне школе и уче­ници првог разреда средње школе, на крају прве школске го­дине у којој су верска настава и грађанско васпитање били об­а­везни изборни предмети. Поред сарадника Института и Цен­тра, у прикупљању истраживачких података учествовали су и стручни сарадници школа које су ушле у узорак истра­жи­вања. Истраживање о чијим ће налазима и импликацијама бити речи у овој књизи, обављено је током маја 2003. године у више места у Србији. Да би се добијени подаци боље разу­ме­ли и тачније интерпретирали, претходно је приказан и ана­лизиран наставни програм и пратећа релевантна докуме­н­та о наставном плану и програму предмета верска настава и грађанско васпи­та­ње.

У прилогу Увођење предмета верска настава најпре је дат кратак осврт на статус веронауке у Србији до завршетка Дру­гог светског рата када веронаука престаје да буде део шко­лског система, као и осврт на друштвени контекст у коме је дошло до поновног увођења верске наставе у наше шко­ле. Овај прилог такође садржи основне информације о ци­љевима, наставном плану и програму верске наставе пра­во­славни катихизис. Мада је верска настава предвиђена за при­паднике седам цркава и верских заједница, овде се гово­ри само о православном катихизису, пошто се и истражи­вач­ки подаци односе на реализацију верске наставе Српске пра­во­славне цркве.

Прилог Увођење предмета грађанско васпитање пружа увид у околности које су довеле до увођења овог предмета у шко­ле у Србији, и приказ циљева, наставног плана и прог­ра­ма овог предмета. Пошто је наставни план и програм гра­ђан­ског васпитања као обавезног изборног предмета незнатно из­мењен у односу на факултативни предмет, најпре су изло­же­ни циљеви, задаци и садржај факултативног предмета, а за­тим је указано на промене које се односе на изборни пред­мет. У овом делу су укратко приказани резултати евалуације гра­ђанског васпитања као факултативног предмета, на осно­ву које су извршене одређене измене наставног програма гра­­ђанског васпитања.

Остали текстови у овој књизи усмерени су на анализу ре­зултата емпиријског истраживања о реализацији верске на­с­таве и грађанског васпитања као обавезних предмета у шко­лама у Србији. У тексту Мишљења родитеља о верској на­с­та­ви и грађанском васпитању у основној школи разматрају се подаци добијени испитивањем на узорку родитеља уче­ни­ка првог разреда основне школе. Прилог Мишљења ученика о верској настави и грађанском васпитању у средњој школи бави се резултатима испитивања ученика првог разреда сред­ње школе о настави ова два изборна предмета. У оба прилога анализирају се разлози којима су се родитељи и ученици ру­ко­водили приликом опредељивања за одређени пред­мет, за­до­вољство изабраним предметом, као и процене наставних са­држаја, начина реализације и ефеката изборног предмета.

У прилогу Реализација верске наставе у основним и сред­њим школама, анализирани су заједно подаци прику­п­ље­ни испитивањем родитеља чија деца похађају верску нас­та­ву у основној школи и ученика који прате верску наставу у средњој школи. Исти смисао има прилог Реализација гра­ђан­с­ког васпитања у основним и средњим школама, у коме је из­вршено поређење налаза из испитивања родитеља ученика ос­новне школе који су изабрали предмет грађанско васпи­та­ње и ученика средње школе који похађају наставу грађа­н­ског васпитања. У оба прилога учињен је покушај да се дође до општијих показатеља о реализацији два изборна предмета.

На основу података спроведеног истраживања и извр­ше­них анализа, у делу Закључци и препоруке сумирани су нај­важнији налази и дати предлози, како би се настава ових из­борних предмета унапредила. Књига још садржи прилоге са одговорима испитаних родитеља и ученика на отворена пи­тања, који потврђују разноврсност потреба и велика оче­ки­вања од верске наставе и грађанског васпитања. Исказани захтеви родитеља и ученика представљају изазов и обавезу за школу која се демократизује и која настоји да код младих подстиче демократске вредности. У целини, позитивна ис­кус­тва и тешкоће у реализацији наставе ових изборних пред­ме­та могу да буду од користи приликом даљег планирања и ос­тваривања религијског и грађанског васпитања у току ос­нов­ног и средњег школовања.

У нади да ће појављивање ове књиге допринети унапре­ђи­вању васпитно-образовне праксе у нашим школама, изра­жа­вамо велику захвалност свима који су то омогућили. Зах­ва­љујемо се на предусретљивости школама у којима је реа­ли­зовано истраживање, њиховим стручним сарадницима на ис­пољеном ентузијазму и професионалности приликом спро­­во­ђења испитивања, као и родитељима и ученицима на ис­кре­ном учешћу у овом испитивању. Посебну захвалност упу­ћу­јемо Центру за емпиријска истраживања религије у Но­вом Саду и Грађанским иницијативама у Београду који су помогли објављивање ове књиге.

Садржај књиге

Снежана Јоксимовић
(из Предговора)