Седамдесете године су прекретница у програмској оријентацији Института, јер се емпиријска истраживања одликују не само емпиријским подацима, већ и теоријским анализама (епистемолошким, филозофским, психолошким, педагошким) образовно-васпитног процеса. У радовима доминира више варијанти когнитивистичког приступа феноменолошке и објективистичке оријентације (Пијаже, Колберг, Гање, Брунер, Гаљперин, Виготски). Веома значајна промена је проширивање програмског садржаја темама из области васпитања, поред истраживања образовних проблема у настави. Такође, истраживања су обухватила и ступњеве образовно-васпитног рада који до тада нису били заступљени (предшколско и високошколско образовање и васпитање). Од тада, студије теоријског или теоријско-емпиријског карактера обрађују скоро све проблеме који се тичу суштинских питања васпитања и образовања. У раздобљу од 1975-1980. Институт почиње да ангажује стручњаке различитих профила (поред педагога и психолога, и лингвисте, социологе, стручњаке из области природних наука и др.), како би се комплетније обрадиле шире теме обухваћене програмом.

У осамдесетим годинама, Институт наставља даљу афирмацију у друштвеном и научном подручју. Истраживачки програм се богати фундаменталним и развојним педагошким темама, уз настојање да се теоријско-методолошка оријентација ослободи класичног експерименталног маниризма, емпиризма и позитивизма. Поред тога, истраживања су била усмерена на проналажење нових путева транспоновања фундаменталних и других истраживачких резултата у школску праксу. У овом периоду се нарочито развија међународна сарадња путем које се Институт укључује у светски научноистраживачки информациони систем.

Од деведесетих година научноистраживачки програм усмерен је ка реализацији јединственог и сложеног пројекта Васпитање, образовање и школа у савременом друштву. Крајњи циљ овог пројекта био је проналажење теоријско-методолошких основа или принципа који би омогућили израду школских модела, како би васпитање и образовање у виду јединственог процеса допринели развијању целовите личности ученика. У оквиру пројекта проучаване су три главне области: друштвено и морално васпитање, настава и учење, као и теорија и методологија васпитања и образовања.

У првој деценији двадесетпрвог века истраживања Института окупљена су у оквиру два пројекта. Од 2001. до 2005. године реализован је пројекат Васпитање и образовање за изазове демократског друштва. Предмет истраживања биле су промене васпитно-образовног система, његова модернизација и усклађивање школског система са системима развијених земаља. Појекат Института за педагошка истраживања од 2006. до 2010. године био је Образовање за друштво знања.

У периоду од 2011. до 2019. године у Институту за педагошка истраживања реализовани су пројекти: Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије, а који су финансирани од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Обележавање 60 година рада Института за педагошка истраживања
Прослава 55. јубилеја Института за педагошка истраживања.