Мултикултурална процена писмености о менталном здрављу
Tим истраживача Института за педагошка истраживања у сарадњи са колегама са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду учествује у испитивању инструмената за процену писмености младих о менталном здрављу које се спроводи у неколико земаља (Португал, САД, Индонезија, Тајланд, Индија и Кина).
Око половина поремећаја менталног здравља јавља се већ око 14. године, али у већини случајева симптоми не буду препознати и на време третирани, што може довести до погоршања стања. Глобално гледано, код адолесцената узраста од 10 до 19 година сваки седми адолесцент има неке тешкоће менталног здравља.
Истраживање које је недавно спроведено у Србији, показало је да су проблеми менталног здравља генерално без обзира на врсту проблема, били најзаступљенији у популацији младих од 18 до 29 година. Млади у Србији препознати су као посебно осетљива група у Програму заштите менталног здравља у Републици Србији за период од 2019 до 2026. године.
Један од најцитиранијих аутора у области писмености о менталном здрављу који је и сковао термин ”писменост о менталном здрављу” је Eнтони Џорм са Универзитета у Мелбурну. Џорм говори о знањима и уверења о проблемима менталног здравља који могу помоћи да се ови проблеми препознају, превенирају или тетирају. Под појмом писменост о менталном здрављу он подразумева „способност да се препознају специфични проблеми, информисаност о изворима помоћи, знање о факторима ризика и узроцима, начинима самопомоћи као и информисаности о професионалној помоћи, као и ставове који промовишу препознавање и правовремено и адекватно тражење помоћи“.
Професорка Луиза Кампос је са колегама развила инструмент за младе – Упитник за процену писмености о менталном здрављу, који је касније адаптиран и за децу од стране Педра Диаза и колега. Овим упитницима процењују се а) знање о проблемима менталног здравља, б) уверења и стереотипи, в) информисаност о првој психолошкој помоћи и тражењу помоћи, као и г) знање о стратегијама самопомоћи.
Циљ овог истраживања је најпре усмерен на превод и адаптацију инструмената који се у иностранству користе да би се проценило колико млади знају о менталном здрављу и какве ставове имају према особама које имају неке од тешкоћа менталног здравља. Превод и адаптација спроводи се у сарадњи са португалским тимом истраживача како би процедуре биле уједначене за све земље које учествују у студији.
Када будемо имали проверене инструменте за процену на српском језику циљ је испитати ниво писмености о менталном здрављу на узорку ученика основних школа (12-14 година), ученика средњих школа (18 до 19 година) и студената (19 до 25 година).
Истраживање је одобрено од стране Комисије за оцену етичности у научноистраживачком раду Института за педагошка истраживања.
Реализацију овог истраживања финансира Министарствo науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (бр. уговора 451-03-47/2023-01/ 200018).
Испод се можете информисати о ауторима који спроводе ову студију у Србији. Њихови контакти су такође наведени, те им можете писати уколико желите да се додатно информишете о истраживању.
Референце:
Campos, L., Dias, P., Palha, F., Duarte, A., & Veiga, E. (2016). Development and psychometric properties of a new questionnaire for assessing mental health literacy in young people. Universitas Psychologica, 15(2), 61-72. https://doi.org/10.11144/Javeriana.upsy15-2.dppq
Dias, P., Campos, L., Almeida, H., & Palha, F. (2018). Mental health literacy in young adults: adaptation and psychometric properties of the mental health literacy questionnaire. International journal of environmental research and public health, 15(7), 1318. https://doi.org/10.3390/ijerph15071318
Jorm, A. F., Korten, A. E., Jacomb, P. A., Christensen, H., Rodgers, B., & Pollitt, P. (1997). “Mental health literacy”: a survey of the public's ability to recognise mental disorders and their beliefs about the effectiveness of treatment. Medical journal of Australia, 166(4), 182-186. https://doi.org/10.5694/j.1326-5377.1997.tb140071.x
Marić, N. P., Lazarević, L. J. B., Priebe, S., Mihić, L. J., Pejović-Milovančević, M., Terzić-Šupić, Z., Tošković, O., Vuković, O., Todorović, J., & Knežević, G. (2022). Covid-19-related stressors, mental disorders, depressive and anxiety symptoms: a cross-sectional, nationally-representative, face-to-face survey in Serbia. Epidemiology and Psychiatric Sciences, 31, e36. https://doi.org/10.1017/S2045796022000117
Program o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026. godinez (2019). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 84/2019.
Sweileh, W. M. (2021). Global research activity on mental health literacy. Middle East Current Psychiatry, 28, 1-9. https://doi.org/10.1186/s43045-021-00125-5
World Health Organization (2021, November 17). Adolescent mental health. World Health Organization. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/adolescent-mental-health
World Health Organization. (2005). Promoting mental health : concepts, emerging evidence, practice : a report of the World Health Organization, Department of Mental Health and Substance Abuse in collaboration with the Victorian Health Promotion Foundation and the University of Melbourne. World Health Organization. https://apps.who.int/iris/handle/10665/43286